<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<item xmlns="http://omeka.org/schemas/omeka-xml/v5" itemId="187" public="1" featured="0" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://omeka.org/schemas/omeka-xml/v5 http://omeka.org/schemas/omeka-xml/v5/omeka-xml-5-0.xsd" uri="https://pelister.org/Omeka/items/show/187?output=omeka-xml" accessDate="2026-06-05T08:50:48-06:00">
  <collection collectionId="5">
    <elementSetContainer>
      <elementSet elementSetId="1">
        <name>Dublin Core</name>
        <description>The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.</description>
        <elementContainer>
          <element elementId="50">
            <name>Title</name>
            <description>A name given to the resource</description>
            <elementTextContainer>
              <elementText elementTextId="825">
                <text>Цркви и манастири во Преспа</text>
              </elementText>
            </elementTextContainer>
          </element>
        </elementContainer>
      </elementSet>
    </elementSetContainer>
  </collection>
  <elementSetContainer>
    <elementSet elementSetId="1">
      <name>Dublin Core</name>
      <description>The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.</description>
      <elementContainer>
        <element elementId="50">
          <name>Title</name>
          <description>A name given to the resource</description>
          <elementTextContainer>
            <elementText elementTextId="936">
              <text>Св. Петка. Брајчино</text>
            </elementText>
          </elementTextContainer>
        </element>
        <element elementId="51">
          <name>Type</name>
          <description>The nature or genre of the resource</description>
          <elementTextContainer>
            <elementText elementTextId="937">
              <text>манастир</text>
            </elementText>
          </elementTextContainer>
        </element>
        <element elementId="81">
          <name>Spatial Coverage</name>
          <description>Spatial characteristics of the resource.</description>
          <elementTextContainer>
            <elementText elementTextId="938">
              <text>Брајчино</text>
            </elementText>
          </elementTextContainer>
        </element>
        <element elementId="41">
          <name>Description</name>
          <description>An account of the resource</description>
          <elementTextContainer>
            <elementText elementTextId="1948">
              <text>Од црковните споменици во селото, сочувани се црквите: Св. Никола од 1871 год., Св. Илија од 1919 г., Св. Јован, Св. Атанасие, но како најзначаен споменик, познат и пошироко би го издвоиле манастирот посветен на римската маченичка Св. Петка. Доаѓањето во манастирот и престојот може да се најави кај лицето Миле Нивички, во селото Брајчино или на тел. 075/649-038.&#13;
 До светилиштето се пристигнува по пешачката патека која почнува на источниот  дел од селото за околу 15 минути. Иако манастирот не е активен, со залагање на верниците во последните години се обновени конаците југозападно од црквата. Храмот поставен во средината од комплексот, претставува мала еднокорабна градба, со покрив на две води, триделна апсида и единствен влез од западната страна. а и насликана во последната четвртина на 15 век. Најстарото сликарство е сочувано на источниот и западниот ѕид од наосот како и на западната фасада од најстариот дел, која сега со подоцнежната доградба се претвори во источен ѕид од нартексот. На источниот ѕид во апсидалната конха се допојасјата на св. Богородица и на малиот Христос, во горниот дел и Службата на светата литургија во која учествуваат познатите црковни отци св. Василиј Велики и св. Јован Златоуст, во најдолната зона. Помеѓу нив насликан е малиот Христос, кој како жртва лежи во широк сад, покрај путирот поставени на чесната трпеза. Од двете страни на триумфалниот лак се насликани популарните маченици св. Симеон и св. Данило. Во нишата од протезисот е фигурата на првомаченикот св. Стефан а во онаа од ѓакониконот е допојасјето на Роман Мелод. Во погорната зона од источниот ѕид како што е вообичаено е претставата на Благовештението со фигурите на архангел Гаврил и св. Богородица.&#13;
 На некогашната западна фасада доминира претставата на Страшниот суд, редуци рана само на поединечни елементи од оваа сложена композиција. Најгоре, е иконографијата на Царскиот деизис, кој од 14 век, на територијата на Охридската архиепископија се слика во различни варијанти. Во патроната ниша е допојасната претстава на св. Петка со крст во деснат рака. Лево и десно од нишата се коњаничките фигури на св. Мина и св. Ѓорѓи. Според стилските анализи, се верува дека анонимниот сликар на ова сликарство потекнува од соседните зографски работилници, формирани во околината на Костур.&#13;
 Во црквата покрај најстарите фрески се сочувани и остатоци на ѕидно сл икарство и икони од 16, 17 и 19 век, што говори за повеќевековната активност и опстојувањето на манастирот.&#13;
 Во непосредна близина на северниот ѕид од светилиштето е познатиот изво р со света&#13;
вода, која меѓу верниците се смета за лековита.</text>
            </elementText>
          </elementTextContainer>
        </element>
      </elementContainer>
    </elementSet>
  </elementSetContainer>
</item>
