Си го изгубила
Сакале се никои, па викала она:
- Ти да испратиш твојуту жену на прање јутре, да пере. Па после ја ќе дојду да перу. И јутротод'н, ја к'д дојду с'с мужа ми да кладу огањ, ти ќ'идеш уз дол, угоре, и се у земљу ќе гледаш.
Добро. Ов'ј, такој направил: иш'л уз дол и се у земљу гледал.
- Што тражиш бре, пријатеље?
- Е море, пријатеље, што тражу? Мојата жена јучер пра, па си гу загуби!
- Не знам ја. Женава дојде понапред, ако гу е нашла, ќе гу прашам:
- А мори, жено, нашла ли си такој и такој? Ов'ј пријатељ, жена му прала јучер, па си гу загубила.
- Боже, мужу! Ја си гу најдо, она улегна си крај мојуту. Крај мојуту, еве гу, измешала се.
- Е па, како ќе гу извадимо?
- Е па, такој, мужу: ти на мојуту тури твојуту шачку, а он'ј на онуј ќе си гу извади.
Ов'ј си турил шачку, он'ј гу вадил.
- Де бре, па ти. ч'к у мојуту се умеша!
- Не е, мужу, не е. Ти си држ шачкуту туј. Он си гу његовуту вади. Не е.
- Де бре, у мојуту се умеша!
- Е па, пријатеље, извади гу! Ете ти гу твојата.
Кирил Пенушлиски. Македонски еротски приказни